Поводом Европског дана правде који се обележава 25. октобра, Министарство правде упутило је позив судовима да организују Недељу медијације и Дане отворених судова, како би привреди и грађанима показали како посредовање пружа бржу, јефтинију и ефикаснију алтернативу парничним поступцима. Поред два суда који су се одазвала позиву и предузели мере у оквиру Недеље медијације (Други основни суд у Београду и Основни суд у Крушевцу), овогодишња Недеља медијације обележиће и Споразум о сарадњи у примени медијације у области интелектуалне својине који ће потписати Завод за интелектуалну својиму, Министарство правде и сви судови који су надлежни за спорове у области интелектуалне својине.
Унапређивање алтернативног решавања спорова, попут медијације, користи не само појединцима већ и растерећује суд и ослобађа време за предмете који заиста захтевају потпуну судску анализу, па тако има позитиван утицај на укупну ефикасност и приступ правди.
С циљем да побољша правни оквир у области посредовања, у складу са правном тековином ЕУ и најбољим међународним, савременим и упоредним праксама, министар правде основала је Радну групу за израду нацрта измена и допуна Закона о посредовању у решавању спорова. Како се очекује да нови Закон, кроз различите механизме, значајно подстакне број захтева за посредовање, његове одредбе ће такође, у циљу стварања одрживог система, обезбедити одговарајуће стандарде који се тичу квалитета.
Још један недавни подстицај, покренут како би се стране определиле за посредовање уместо судског поступка, уведен је кроз Закон о изменама и допунама Закона о судским таксама, који се примењује од 1. јануара 2019. Амандмани одлажу наплату судских такси како би странама пружила прилика да, након што је судски поступак покренут, поново размотре споразумно решење спора. Подаци привредних, основних и виших судова показују да је у првих девет месеци примене овог Закона скоро 3000 предмета решено пре закључења прелиминарног претреса или првог рочишта, док је преко 12 000 предмета решено на различите начине, што указује да је у овим предметима дошло до споразума.
Важни кораци предузимају се и на међународном нивоу. Република Србија била је међу првих 46 земаља које су 7. августа 2019. године потписале Конвенцију Уједињених нација о међународним споразумима о решавању спорова медијацијом („Сингапурска конвенција“). Сингапурска конвенција примењује се на међународне споразуме о нагодби којима се решавају трговински спорови. „Очекује се да ће ратификацијом Конвенције од стране широког спектра земаља бити подстакнуте стране из различитих јурисдикција да чешће користе посредовање и тако у споровима дођу до решења која задовољавају интересе обе стране, чиме ће позитивно утицати на међународно пословање. У том погледу, став Европске уније и њених држава чланица од великог је значаја за Србију као земљу која преговара о приступању, не само због правних импликација у вези са потенцијалном ратификацијом, већ имајући у виду и значај трговинских односа са компанијама Јединственог тржишта ЕУ, које би сигурно билe на добитку када су у питању повећане могућности да се примене споразуми о нагодбама које нуде Сингапурска конвенција и Модел-закон УНЦИТРАЛ-а“, наглашава Ивана Нинчић Остерле, стручњак за аналитичку подршку правосудним професијама на пројекту ЕУ уз Правду - Подршка за Поглавље 23.
Када су у питању тренутни капацитети, до краја септембра регистровано је преко 1100 медијатора, 16 организација је добило лиценце за спровођење обуке за медијаторе, док је 12 организација, до данас, спровело обуку за преко 2 600 полазника. Већина регистрованих медијатора-посредника долази из града Београда, док је највећи број из редова правника.
На крају, примена предузетих мера и истински успех медијације зависе од њеног широког прихватања, како од стране правних и других професија, тако и пословне заједнице и шире јавности. Стога је важно да све заинтересоване стране побољшају своје разумевање медијације и њених предности.
Промоција медијације, кроз различите програме који се финансирају у земљи, подржана је и од Европске уније, имајући у виду активности у оквиру Акционог плана за преговарачко поглавље 23 и смернице постављене како би се достигли стандарди Европске уније у области правде.
