Ако радни текст уставних амандмана добије позитивно мишљење Венецијанске комисије и грађана на референдуму, биће измењен и низ закона у области правосуђа.
Јавна расправа о уставним амандманима у области правосуђа завршена је 8. марта. Мишљење већег дела струке је да радни текст амандмана треба повући.
Министарка правде Нела Кубуровић детаљно је образложила измене Устава на последњем округлом столу у Београду прошле недеље и рекла да повлачења неће бити.
Најавили сте да ће радни текст амандмана бити ревидиран. У ком правцу би ишле те измене?
Министарство правде ће да сумира све оно што смо добили током јавне расправе и с коначним предлогом текста изаћи ћемо у јавност, надам се, за три седмице. Истовремено ћемо предлог упутити Венецијанској комисији на мишљење. Од тога ће зависити даљи процес предлагања Влади. Уколико мишљење не буде позитивно, радиће се на редиговању и усклађивању онога што Венецијанска комисија буде доставила Републици Србији.
Министарству правде до сада је стигло двадесетак писаних коментара, како стручних тако и лаичких. Достављена су нам и мишљења Високог савета судства, Државног већа тужилаца, Врховног касационог суда и Апелационог суда у Крагујевцу. Коментаре су послали и поједини адвокати и професори. У усменој јавној расправи били су заступљени и представници цивилног сектора, али и остали који су заинтересовани како ће изгледати будуће уставне измене. Јер, Устав се не тиче само судија и тужилаца, већ је то питање од значаја за све грађане који треба да се изјасне на референдуму.
Јавност не зна да ли су професори уставног права и судије били у радној групи за састављање амандмана.
Званична радна група за израду самог текста није ни постојала. Министарство правде је само радило. Сматрамо да имамо компетентне стручњаке и да је Министарство правде довољно стручно и оспособљено да може у амандмане да преточи све оно што смо имали прилике да чујемо током јавне расправе, оно што су европски стандарди и мишљења Венецијанске комисије. Свако је имао могућност да учествује и каже шта жели, било да су у питању судије и тужиоци или професори.
Да ли то значи да нисте позвали стручњаке из области уставног права када сте састављали радни текст?
У радној групи, која је израдила Правну анализу уставног оквира о правосуђу, што је била полазна основа и за први круг јавне расправе и за састављање самих амандмана, биле су судије и тужиоци највишег ранга, као и професори уставног права. Имамо професоре који су накнадно доставили своје писане коментаре и свакако ћемо и то узети у разматрање.
У ком правцу иду ваша размишљања око ревизије текста с обзиром на велики број опречних мишљења?
Сва доспела мишљења ће бити објављена и биће образложено зашто нешто није прихваћено. Ништа нећемо крити. Све што будемо урадили за наредне три седмице биће јавно доступно.
Ко ће одлучивати које ће примедбе бити усвојене?
Министарство правде.
Ко у Министарству правде?
Министар са својим тимом. Заједно учествујемо у разматрању свега онога што је доспело. Узећемо у обзир све конструктивне предлоге, поткрепљене аргументима, зашто нешто треба променити и на који начин.
Судије имају примедбе на састав и начин избора Високог савета судства какав је предвиђен амандманима.
Ни у једној држави у окружењу не постоји тело које директно бира судије, а да притом већину његових чланова чине судије. То је у супротности с међусобном контролом и равнотежом три гране власти. Имали смо у виду и да мандат члановима ВСС-а које бира Скупштина траје дуже (пет година) од мандата народних посланика (четири године), што додатно искључује могућност уплитања у судску власт.
Колико сада имамо представника у ВСС-а које је изабрала Народна скупштина, а колико би их било ако се усвоје предложени уставни амандмани?
Сада има девет чланова ВСС-а којe бира Скупштина, на предлог ВСС-а, од којих је седам из реда судија. По предлогу уставних амандмана, имали бисмо пет представника из реда судија, које бирају саме судије и чији избор не иде на потврду Скупштини. Парламент би бирао пет истакнутих правника, што је доказ да се смањује утицај законодавне власти на рад ВСС-а.
Ко ће бити сматран истакнутим правником?
То ће бити прецизно прописано новим законом о Високом савету судства. Истакнути правник није посланик у парламенту, већ то могу да буду пензионисане судије, нарочито из судова највишег ранга, такође и професори и адвокати с највећим искуством. Њихов статус биће регулисан будућим законом. Мислим да Устав не треба да буде преопширан јер ће појединости бити прецизиране законима у чијој ће изради учествовати представници правосудних органа и институција, као и до сада.
Једна од примедби је да ће Правосудна академија, одабиром својих кандидата за полазнике почетне обуке, вршити избор будућих судија и тако практично преузети улогу ВСС-а. Да ли је то тачно и да ли можете да нам дате ваше објашњење?
То апсолутно нигде не пише, а нарочито не у радној верзији уставних амандмана. Обука се помиње као један од услова за први избор на судијску функцију. Наводи се да кандидати не могу бити изабрани за судију уколико не прођу посебну обуку. Законом о Правосудној академији је прописана почетна и стална обука. Посебне обуке нема. Зато ће и тај закон бити промењен, а сама академија мора да се реформише. Посебна обука ће бити неопходан услов да кандидати могу да буду бирани за судију, али не и гарант да ће бити изабрани. Она неће бити иста за све и зависиће од дужине радног искуства кандидата и врсте послова које је обављао. Та обука не значи полагање пријемног испита за упис, нити полагање завршног испита. У скоро свакој европској држави постоји неки облик обавезне обуке за будуће судије и тужиоце. Такође, мислим да избор судија и тужилаца не може да се ограничи само на судијске и тужилачке помоћнике, већ треба да обухвати шири круг правника који испуњавају услове да буду бирани.
Који ће још закони бити промењени на основу уставних амандмана?
Осим Закона о Високом савету судства, Закона о Државном већу тужилаца, Закона о Правосудној академији, биће промењени и Закон о судијама, Закон о уређењу судова и Закон о јавном тужилаштву. Они морају да буду усклађени с Уставом. Када буду усвојени амандмани, тада ће уставним законом бити прописани рокови у којима треба да се донесу нови закони, али и рокови када ће почети њихова примена.
Јавност је обавештена да за текст амандмана имате подршку Мреже правника у којој су, између осталих, удружења фризера, бравара и обућара. Намеће се питање да ли је за уставне промене које се тичу правосуђа важније мишљење занатлија него струке.
Овде уопште није реч о томе да ли је битније мишљење занатлија или струке. Све професије које сте побројали су часна занимања. Велики је број регистрованих обућара, фризера и бравара у Републици Србији, можда чак и више него представника струке, али немојте да мешате представнике струке с нецивилним сектором. Мрежа правника је показала да постоји велики број нецивилних удружења која сматрају да не треба да се повуче радни текст већ да га треба упутити Венецијанској комисији на мишљење како бисмо видели да ли смо урадили посао како треба. Поново подсећам, устав се односи на све грађане, а не само на једну грану власти или одређену струку.
Мрежа правника је основана пре месец и по дана.
Да, али у оквиру Мреже правника постоји много оних који су основани много раније, као што су Удружење предузетника, Удружење за заштиту потрошача, Јавнобележничка комора. Они су такође потписници тог дописа, у коме наводе да сматрају да радни текст не треба да се повлачи из јавне расправе. Реците ми да ли је глас удружења фризера или обућара, који часно раде, плаћају порез, чиме издвајају за плате истих тих судија и тужилаца, мање битан од гласа Удружења грађана „Шумска вила”, које се такође нашло на листи, само Конвента?
Шта мислите о наступима вашег помоћника Чедомира Бацковића, с обзиром на то да је на округлим столовима и у телевизијским наступима показао омаловажавајући став према судијама и тужиоцима?
Не бих рекла да је реч о омаловажавању. Уколико некоме упутите примедбу или критику не значи да некога омаловажавате. Мислим да и судије и тужиоци, као и сви други функционери, треба да имају већи степен толеранције и да чују шта свако мисли. У Новом Саду је дошло је до напуштања округлог стола након примедбе која је упућена од стране грађанина. У независност судија и тужилаца нико не треба и не сме да дира, али ако неко упути генералну критику на тему ефикасности судова и судија, мислим да треба да постоји већи праг толеранције и да се прихвати критика. Пре два месеца имали смо велику конференцију која је одржана од стране Америчке привредне коморе где су предузећа била та која су била анкетирана. Они су износили мишљење о раду правосуђа у Србији и били су незадовољни дужином поступка. Критике које су биле упућене односе се на висок степен корупције и незнања.
Странке у поступку теже да имају ефикасно судство и да добију одговарајућу пресуду у разумном року. Уколико странке упућују критике, мислим да их треба саслушати. Биле су упућене критике и на мој рачун па се нисам оглашавала и рекла да се неко обраћао увредљивим тоном на рачун министра правде. Функционер сам и морам да истрпим сваки вид критике, али бих волела да су те критике конструктивније и с конкретним предлозима и решењима, а не само с истицањем да нешто не ваља.
Владе и министри су пролазни, али је функција судија и тужилаца, кад једном то постану, до краја њиховог радног века. Судска грана власти има најснажнију моћ да утиче на живот свих грађана и целог друштва. Зато је битно да равнотежа и контрола међу гранама власти постоји.
Стиче се утисак да извршна власт деценијама јавно критикује правосуђе и доприноси урушавању његовог угледа.
Мислим да ова влада чини велике напоре како би се побољшали услови рада судија, тужилаца и запослених, како би се побољшао и њихов материјални положај, како би имали адекватна средства за рад. Никада се више није улагало у правосуђе колико се улаже у последње три године. Не знам како онда можемо говорити о омаловажавању од стране извршне власти.
Ако помоћник министра каже да не треба судити на основу слободног судијског уверења и да су данашње судије изабране у време једнопартијског система то јесте нешто што у јавности само долива уље на ватру када је реч о угледу судства.
Ако неко каже да је већина судија изабрана у време једнопартијског система, да ли је речена лаж? Већина данашњих судија су на функцији од осамдесетих и деведесетих година. Нико не оспорава њихову стручност и компетентност. Већина тих судија су изузетно часне, поштене и врло професионалне, нарочито судије у највишим судовима, с којима сам имала прилику да радим. Али то не оспорава чињеницу да су ступили на функцију у једнопартијском систему. Ако је Народна скупштина тада могла да их бира, не знам зашто данас с толиким омаловажавањем говоре о Скупштини. Ако причамо о слободном судијском уверењу, суштина јесте у правној предвидивости, да грађани у истим правним ситуацијама добију исту одлуку. И није нико рекао да судска пракса треба да буде извор права, већ да ће се питање судске праксе регулисати законом. Уједначавање судске праксе није по постојећим прописима регулисано на прави начин. Врховни касациони суд ради заједно с апелационим судовима на уједначавању судске праксе и тај поступак би могао да буде преточен у закон. Мислим да би сви грађани тако имали већу правну сигурност него сада.
Било је примедби да промена назива највишег суда има за циљ нови реизбор судија.
Многи не желе да чују оно што кажемо. Ниједног тренутка нисам говорила о реизбору судија, а онда се импутира да ми с променом назива Врховног касационог суда у Врховни суд Србије желимо да вршимо реизбор. Више пута сам истакла да Влада апсолутно не жели да нарушава сталност судијске функције.
Извор: Политика