Адвокатска комора Србије сматра да решењa садржанa у Нацрту Закона о бесплатној правној помоћи омогућавају остваривање циља самог закона, да се сваком лицу омогући делотворан и једнак приступ правди.
Комитет за људска права износи паушалне примедбе на Нацрт Закона о бесплатној правној помоћи, позивајући се, као и до сада, на аргумент да удружења „ову“ делатност обављају последњих 20 година, те да је, с тога, могућност остваривања права грађана, гарантованих не само Уставом већ и многобројним међународним документима, пре свега, права на приступ правди, садржаним решењима, ограничена.
При том, Комитет за људска права занемарује оно што је битно:
- да се Закон о бесплатној правној помоћи не доноси ради „увођења у систем“ удружења као пружалаца ( како то произилази из свих њихових досадашњих предлога и примедби) већ ради остварења права на једнак приступ правди грађана којима је правна помоћ потребна, независно од њиховог имовног стања и могућност остваривања тог права путем професионалне и стручне помоћи ;
- да изнетим примедбама себе доводи у противуречност, наводећи да Нацрт закона о бесплатној правној помоћи ограничава наведена права грађана, кроз ограничавање права удружења да пружају правну помоћ, а потом наводи адвокате ангажоване у удружењима, који ту правну помоћ заправо пружају ;
- да пружање правне помоћи од стране адвоката ангажованих у удружењима ( које није увек бесплатно) не даје тим удружењима аутоматски право на обављање делатности која је Законом о адвокатури дефинисана као делатност адвокатуре као самосталне и независне професије и нема никакве конфузије у свему томе;
- да одредбе међународних докумената на која се позива, пре свега Европске конвенција о људским правима и Резолуције (78) 8 о правној помоћи, говоре о томе да је сваком загарантовано право на приступ правди и праведно суђење, односно о неопходности да државе нужно предузму неопходне кораке у отклањању економских препрека у правном поступку за све оне који су у економски слабијем положају и ради успостављање одређених правила за пружање прaвне помоћи лицима слабијег имовног стања, што се упрао овим Нацртом чини ;
- да одредбе Устава РС и Закона о адвокатури говоре о праву грађана на ефикасну и делотворну правну помоћ, као основном људском праву, о уставноправном положају адвокатуре као самосталне и независне службе и службама правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне самоуправе , као пружаоцима правне помоћи, односно о правној помоћи као јединој делатност адвокатуре као професије.
Циљ Закона о бесплатној правној помоћи је не само једнак приступ правди социјално угроженој категорији становништва и свим рањивим групама већ и обезбеђење квалификоване правне помоћи која се пружа ради заштите њихових права и слобода и остварења интереса, јер корисник бесплатне правне помоћи ни на који начин не може бити ускраћен за стручну, квалитетну, квалификовану правну помоћ, само због чињенице да је он не финансира.
Одредбама којима регулише када је правна помоћ бесплатна за грађане као њене кориснике и начине њеног остваривања и пружања, Нацрт Закона о бесплатној правој помоћи омогућава остваривање и заштиту гарантованих права.
Адвокатура и јединице локалне самоуправе било самостално било на основу уговорне сарадње, у складу са законом, имају све могућности да подмире потребе потенцијалних корисника бесплатне правне помоћи.
Адвокатура чији је положај и делатност уређен Уставом, Законом о адвокатури, Кодексом професионалне етике, Статутима Адвокатске коморе Србије и Комора у њеном саставу, чине је самосталном и независном службом правне помоћи чије пружање подразумева законом одређену стручност и вештину, које једино подлеже дисциплинској одговорности и једино је осигурано од професионалног ризика као таква, свакако представља гарант професионалне и стручне правне помоћи, независно од начина финасирања.
Навод изнет у примедбама Комитета за људска права да ни једна од потписаних организација цивилног друштва за заштиту људских права не тражи финансирање бесплатне правне помоћи из буџета само додатно поставља низ питања у погледу свих изнетих критеријума, посебно самосталности, независности, одговорности и контроли квалитета.
У готово свим правним системима, из наведених разлога, окосницу система представља управо адвокатура и службе локалних односно државних заједница.
Нацрт закона о бесплатној правој помоћи ствара услове да грађани стекну могућност да путем стручне и професионалне помоћи, остваре право на делотворан и једнак приступ правди, у складу са начелима владавине права и равноправности појединца у поступку као иада се, користећи постојеће капацитете адвокатуре и јединице локалне самоуправе, створи ефикасан и финансијски одржив систем.
