Поводом саопштења ШЕР фондације и других организација цивилног сектора, а увези са иницијативом измене Члана 40 Предлога закона о заштити података о личности, Министарство правде жели да укаже на следеће:
Нису тачни наводи да је избрисано правно ограничење којим се полицији, обавештајним агенцијама или приватним компанијама ограничава право да задиру у приватност грађана, већ управо супротно, сам Предлог закона о заштити података дефинише та ограничења.
У току јавне расправе коригован је члан 40. Нацрта закона, при чему су те измене биле минималне, уколико се у обзир узме цела материја, коју уређује наведени члан. Радна група је, као што је и наведено у Извештају са јавне расправе, који је већ дуже времена доступан на сајту Министарства правде, детаљно размотрила све примедбе и сугестије које су упућене у току јавне расправе и на основу њих је направила одређене корекције у тексту.
То је истовремено била прилика да се додатно размотри усаглашеност текста Нацрта закона са релевантним документима Европске уније (Уредбом и Директивом). У конкретном случају, Члан 40. Нацрта закона усаглашен је са чланом 23. Уредбе. Уредба предвиђа да се ограничења, која су прописана у том члану могу ограничити „законском мером”. У верзији Нацрта закона на почетку јавне расправе заиста су биле наведене речи „законом“, а касније су измењене. Међутим, треба напоменути да је то урађено због прецизности. Наиме, оваква ограничења се и прописују законом, као што то Уредба и предвиђа, али управо овим законом. Дакле, самим Нацртом, односно сада Предлогом закона, а не неким будућим посебним другим законом, таква ограничења су прописана. Оваква интервенција је управо и проистекла из јавне расправе, јер се често постављало питање на који се конкретно закон мисли.
Посебно напомињемо да је, одмах након јавне расправе, овај коригован текст објављен на сајту Министарства правде, што значи да није реч о корекцији која је настала касније, већ у току јавне расправе. Треба напоменути и то да наведени члан ни у каснијим фазама израде овог законског предлога није мењан. У каснијим фазама коригован текст Члан 40. Нацрта закона је био предмет оцене Европске комисије и ЈУРОЏАСТ-а, а званично је достављен и на мишљење свим надлежним државним органима.
Такође, потребно је имати у виду да је и Повереник за информације од јавног значаја у свом званичном мишљењу о Нацрту закона (нацрта закона који је усаглашен са коментарима са јавне расправе и мишљењем ЈУРОЏАСТа и Европске комисије), које је у смислу припреме закона једино релевантно и које је, уосталом, објављено и на његовом сајту, на текст Нацрта закона сматрао да само последњи став Члана 40. треба брисати, при чему ни на који начин није напоменуо да са ставовима 1. и 2. постоји проблем, односно да је потребно извршити било какве корекције.
Министарство правде посебно истиче да је члан 40. Предлога закона један од најзначајнијих из разлога што управо тај члан прописује ограничења људских права, која само законом могу и морају бити изричито прописана.
Ради потпуног информисања јавности, иако се комплетан материјал везан за Предлог закона о заштити података о личности већ налази на сајту Народне скупштине и доступан је свим грађанима, цитирамо наведени члан:
Члан 40.
Права и обавезе из чл. 21, 23, 24, 26, чл. 29. до 31, члана 33, чл. 36. до 39. и члана 53, као и члана 5. овог закона ако се те одредбе односе на остваривање права и обавеза из чл. 21, 23, 24, 26, чл. 29. до 31, члана 33. и чл. 36. до 39. овог закона, могу се ограничити ако та ограничења не задиру у суштину основних права и слобода и ако то представља неопходну и сразмерну меру у демократском друштву за заштиту:
1) националне безбедности;
2) одбране;
3) јавне безбедности;
4) спречавања, истраге и откривања кривичних дела, гоњења учинилаца кривичних дела, или извршење кривичних санкција, укључујући спречавање и заштиту од претњи по јавну безбедност;
5) других важних општих јавних интереса, а посебно важних државних или финансијских интереса Републике Србије, укључујући монетарну политику, буџет, порески систем, јавно здравље и социјалну заштиту;
6) независности правосуђа и судских поступака;
7) спречавања, истраживања, откривања и гоњења за повреду професионалне етике;
8) функције праћења, надзора или вршења регулаторне функције која је стално или повремено повезана са вршењем службених овлашћења у случајевима из тач. 1) до 5) и тачке 7) овог става;
9) лица на које се подаци односе или права и слобода других лица;
10) остваривања потраживања у грађанским стварима.
Приликом примене ограничења права и обавеза из става 1. овог члана морају се, према потреби, узети у обзир најмање:
1) сврхе обраде или врсте обраде;
2) врсте података о личности;
3) обим ограничења;
4) мере заштите у циљу спречавања злоупотребе, недозвољеног приступа или преноса података о личности;
5) посебности руковаоца, односно врста руковаоца;
6) рок чувања и мере заштите података о личности које се могу применити, с обзиром на природу, обим и сврху обраде или врсте обраде;
7) ризици по права и слободе лица на које се подаци односе;
8) право лица на које се односе подаци да буде информисано о ограничењу, осим ако то информисање онемогућава остваривање сврхе ограничења.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и у случају кад се обрада од стране надлежних органа не врши у посебне сврхе.”
Као што је наведено у образложењу Предлога закона, предвиђено је да оваква ограничења могу постојати само под условом да та ограничења не задиру у суштину основних права и слобода и ако је то неопходно и представља сразмерну меру у демократском друштву. Дакле, члан 40. Предлога закона представља изузетак и као изузетак, а не опште правило, само и може бити примењен. Поред тога, Предлог закона предвиђа и друге додатне услове који морају бити испуњени у сваком конкретном случају.
