Други округли сто, у оквиру консултативног процеса о радном тексту Стратегије развоја правосуђа за период 2019-2024. године, одржан је данас у Новом Саду, а представници радне групе истакли су да су кључне реформе правосуђа спроведене и да се сада ради на унапређењу система, у циљу остварења веће ефикасности.

Државни секретар Министарства правде Мирко Чикириз нагласио је да је Стратегија веома битна за функционисање правосудног система у нашој земљи, те да се, поред носилаца правосудних функција, на које се директно односи, тиче и грађана, са крајњим циљем потпуне владавине права и унапређења законитости, одговорности, ефикасности правосуђа.

Заменик директора Правосудне академије Мајда Кршикапа, као најзначајније у Стратегији развоја правосуђа, истакла је јачање капацитета правосуђа.

„То подразумева јачање – институционалног, људског, материјалног, финансијског капацитета правосуђа. Дефинисали смо визију развоја, тако да видимо, када завршимо све активности, у будућности једно модерно и ефикасно правосуђе“, рекла је Кршикапа.

Заменик директора УСАИД-овог пројекта „Владавина права“ Драгана Лукић, чији пројекат подржава израду стратегије и одржавање јавних расправа, истакла је да се сада може приметити да су кључне реформе правосуђа „иза нас“ и да се сада ради на унапређењу система, како би се остварила већа ефикасност.

Да је Србија остварила значајан напредак, истакла је Лукић, показује и анализа коју је комисија за спровођење стратегије почетком новембра усвојила.

Председник Апелационог суда у Новом Саду Дарко Тадић рекао је да је од претходне стратегије направљен веома добар помак, како у укупном броју решених предмета, тако и у укупном броју решених старих предмета, што се, како је нагласио, може видети из годишњег извештаја Врховног касационог суда о раду судова, те да верује да ће нова стратегија допринети да резултати буду још бољи.

Консултативни процес о радном тексту Стратегије развоја правосуђа за период 2019-2024. године организује Министарство правде уз подршку УСАИД-овог пројекта „Владавина права“. Округли столови одржани су у Крагујевцу и Новом Саду, а наредни ће бити организовани у Нишу и Београду.