Поводом протесне ноте коју је БиХ упутила Србији због првостепене пресуде Хусеину Мујановићу изречену од стране Вишег суда у Београду, Министарство правде истиче да су сходно Уставу Републике Србије јавна тужилаштва и судови у Србији самостална и независна у свом раду и да поступају, како у складу са законима Републике Србије, тако и потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права.

Узимајући то у обзир, протест који је упутила Босна и Херцеговине представља покушај политизације борбе против ратних злочина, која се у Србији налази у рукама правосудних органа, а не у рукама дневне политике.

Министарство правде указује да стуб савременог правног поретка и владавине права почива на томе да ниједно кривично дело које се ма где изврши не сме да остане некажњено, а што се посебно односи на тешке злочине против међународног хуманитарног права.

Из тог разлога, Србија је у свом Уставу и законодавству прихватила незастаревање за гоњење кривичних дела ратних злочина, као и универзалну надлежност у погледу територијалне примене кривичног законодавства Републике Србије.

Из тога проистиче да се у случају процесуирања ратних злочина примењује кривично законодавство Републике Србије без обзира да ли су се исти догодили на територији Републике Србије или на неком другом месту. На тај начин онемогућено је избегавање кривичне одговорности лица осумњичених за ратне злочине бекством у неку другу државу или позивањем на територијалну примену закона.

Узимајући то у обзир закони Републике Србије су прокламовали универзалну надлежност за процесуирање ратних злочина, а нарочито злочина који су се догодили у ратовима на територији бивше Југославије током деведесетих.

У складу са наведеним поступили су и специјализовани државни органи Републике Србије за сузбијање ратних злочина - Тужилаштво за ратне злочине, и Посебно одељење Вишег суда у Београду за ратне злочине, у поступку против бившег команданта армије Босне и Херцеговине Хусеина Мујановића., који је 6. јула 2020. године од стране Вишег суда у Београду првостепено осуђен на десет година затвора за ратни злочин против српских цивила почињен 1992. године у логору Храсница код Сарајева.

Да је Србија недвосмислено посвећена борби против некажњивости за најсвирепија дела против човечности говори и то да у Србији постоје посебно специализовани државни органи за процесуирање ратних злочина на територији бивше Југославије. Правосудни органи Републике Србије показали су спремност да једнако процесуирају сва лица без обзира на њихову националну или етничку припадност. У складу са тим, Република Србија је усвојила и Националну стратегију за процесуирање ратних злочина, која је донета у сарадњи са Европском уније.

За Србију процесуирање ратних злочине није и не може бити питање дневне политике, него питање владавине права.