НОВА Влада је као један од најважнијих задатака поставила борбу против организованог криминала. Један од разлога за то је чињеница да су у претходном периоду одређене мафијашке групе покушале да се наметну као снага јача од државе.
Тај покушај биће спречен, као што је то најавио председник Александар Вучић, кроз одлучујућу битку против мафије и организованог криминала, а Влада и Министарство правде пружиће максималан допринос. Биће потребно координисано учешће свих надлежних државних органа. Уверена сам да све државне институције имају довољно знања, снаге и капацитета и сигурна сам да ће држава победити.
Ово за "Новости", каже нова министарка правде Маја Поповић, и објашњава:
- Систем успостављен на основу Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, показао је да борба може бити и те како успешна. Посебним одељењима за сузбијање корупције при вишим судовима и вишим јавним тужилаштвима у Београду, Новом Саду, Краљеву и Нишу од 1. марта 2018. до 30. јуна ове године поднете су кривичне пријаве против 24.013 лица, међу којима су и функционери локалних самоуправа, директори јавних предузећа, републички функционери. Судови су изрекли осуђујуће пресуде против њих 1.295. То је јасна порука да нема заштићених, ма којој странци припадали и коју год функцију вршили. Најбољи пример је скорашње хапшење некадашњих челника општина Пријепоље и Ариље, као и помоћнице министра пољопривреде.
Трају ли у Србији поступци предуго?
- Судски поступци трају предуго и ово министарство ће радити на побољшању ефикасности рада судова. Један од приоритета биће налажење најадекватнијег решења за што брже решавање парничних предмета. Посебно су парнична одељења у Београду преоптерећена, и у оквиру Министарства већ је формирана Радна група са искључивим задатком - растерећење парничних одељења, са посебним освртом на Београд. Резултате очекујемо убрзо. Тиме ће се спречити и одлив државног новца из буџета, с обзиром на енормне износе које држава губи због накнаде штете грађанима за повреду права на суђење у разумном року. У претходном периоду Министарство је радило на решавању овог проблема. Разматрамо и могућност хитних интервенција у Закону о парничном поступку, са идејом да се спор мале вредности додатно релаксира кроз прописивање веће дискреције органа поступка, односно поступајућег судије, којом се може послужити и тиме допринети бржем окончању ове врсте предмета. Нацрт измена и допуна већ је сачињен.
Председник Врховног касационог суда рекао је да се ради на изменама Закона о извршењу и обезбеђењу и да ће предложити отпис старих потраживања мањих од 10 евра...
- Министарство правде увек је отворено за сва конструктивна решења, а свакако поштујемо све што као предлог и сугестија долази од Врховног касационог суда као највише судске инстанце.
Многи стари дугови, уступљени извршитељима, енормно су нарасли због камата. Дужници најављују тужбе. Има ли компромиса?
- Апсолутно. Сада је сва пажња усмерена ка комуналним предузећима која су, неретко, више од десет година заузимала пасиван став у свим предметима у којима су извршни повериоци. Статус quо није одржив, јер постоје стотине хиљада нерешених старих извршних предмета у којима се не поступа. Имали смо и одсуство ангажмана суда за поступање у тим предметима. Покушавамо да нађемо заједнички језик са комуналним предузећима и сигурна сам да ћемо направити договор.
Шта се дешава са усвајањем новог устава?
- Министарство правде је 2018. године израдило амандмане на Устав из области правосуђа, у циљу даљег оснаживања владавине права и усклађивања са европским стандардима, које је позитивно оценила Венецијанска комисија, а њихову израду пратио је транспарентан процес јавних расправа. Крајем новембра 2018. Влада је упутила Скупштини предлог да се измени највиши правни акт. У међувремену су изабрани нови скупштински сазив и нова влада, па је неопходно да она поново упути исти предлог за измену Устава новом сазиву Скупштине. Након тога спровођење даље процедуре је у рукама народних посланика. Премијерка Ана Брнабић је у експозеу навела да ће влада наставити да подржава измене Устава у области правосуђа.
Хоће ли се Устав мењати ако се постигне договор о КиМ, с обзиром на то да је преамбула у том смислу веома јасна?
- Нацрт амандмана на Устав Републике Србије у највећем делу односи се на промене у правосуђу, односно на начин избора судија и тужилаца, те немају никавих додирних тачака са Косовом и Метохијом.
Може ли Србија додатно да помогне Хагу у доказима против Тачија?
- Имајући у виду питање формалног одвијања сарадње Србије са овим судом, као и чињеницу да он представља орган такозване Републике Косово, замолнице се примају преко Канцеларије Делегације ЕУ у Србији. Министарство је до сада примило 12 замолница Специјализованог тужилаштва и на девет доставило одговор.
Верујете ли да ће терористе тзв. ОВК најзад стићи правда?
- Недопустиво дуго смо чекали да буду подигнуте прве оптужнице пред судом у Хагу за злочине почињене над Србима и другим неалбанцима на КиМ. То је код сваког грађанина Србије будило сумњу да је правда за српске жртве достижна. Драго ми је што је по том питању коначно почело да се поступа, али је питање да ли ће све који су одговорни за бројне злочине, за хиљаде убијених, зверски мучених, несталих, прогнаних, стићи правда. Једино праведно би било да сви који су починили злочине буду осуђени и адекватно санкционисани.
Хоћете ли опет активирати гаранције да се нашим осуђеницима, укључујући и Младића, дозволи да казне издржавају у Србији?
- Србија је ово питање покренула још 2009. Та иницијатива је у претходних неколико година изношена на свим седницама СБ УН на којима се расправљало о сарадњи са Хашким трибуналом, али на њу још нисмо добили одговор. Не смемо дозволити да ово питање остане нерешено пре завршетка мандата ММКТ. Србија је спремна да преузме обавезу и одговорност за извршење затворских казни изречених својим држављанима пред Трибуналом и да прихвати међународни надзор у вези са тим. Наше надлежне институције пружиће јасне гаранције да се осуђена лица неће наћи на превременој слободи без одговарајућих одлука ММКТ.
Можемо ли очекивати веће инфраструктурне пројекте у вашем ресору?
- Унапређење правосудне инфраструктуре и даље ће бити један од приоритета Министарства. Од 2012. до 2019. комплетно је реконструисано и дограђено, санирано и изграђено, укључујући и Палату правде у Крагујевцу, чија је изградња у току, више од 200.000 квадратних метара. У све то је уложено скоро 12 милијарди динара. Изградњу импозантне зграде у Крагујевцу финансирамо потпуно из буџета, а адекватни услови могу да повећају ефикасност рада судова до 60 одсто, јер омогућавају већи број судница, а самим тим и чешћа заказивања рочишта. Верујем да ће ускоро бити завршена и прва фаза реконструкције дела нишке касарне "Филип Кљајић", за потребе посебних одељења за борбу против корупције у том граду.
Извор: Вечерње Новости
