Затечени смо низом неистина које су објављене у јучерашњем прилогу на Телевизији Н1 у вези са наводним незаконитим радом управника КПЗ Сремска Митровица. Зарад истинитог информисања јавности, управник овог завода Александар Алимпић је сам затражио да се обави ванредни инспекцијски надзор у дрвном погону након неправилности које је уочио у раду Службе за обуку и упошљавање осуђених лица. Управа овог завода је о свим својим сазнањима обавестила Посебно одељење Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду за сузбијање корупције и доставила доказе које поседује. По свему судећи, управник Алимпић је изазвао узнемиреност једног броја запослених који страхују од последица свог незаконитог поступања и заштиту виде у изношењу монструозних лажи на друштвеним мрежама и у медијима на рачун његовог рада.

У вези са лажима изнетим у вези са радним ангажовањем осуђених лица, истичемо да је оно регулисано Законом о извршењу кривичних санкција и искључиво је на добровољној бази осуђених лица. Даље, стручни тим завода је тај који предлаже управнику радно ангажовање осуђеног на основу: утврђеног степена ризика, психичких, физичких и здравствених способности, стручних квалификација, изражених жеља осуђеног... За радно ангажовање у заводу и изван завода осуђени прима месечну накнаду (плату). Рад осуђеног је саставни део програма поступања Службе за третман којим се као примарни индивидуални циљ радног ангажовања одређује стицање радних навика осуђеног, постизање потребног нивоа самосталности и одговорности на раду и  обука на одређеним пословима. Дакле, иза одлуке о радном ангажовању осуђених лица стоји стручни тим завода и никако не може да буде произвољна одлука управника како се наводи у прилогу. Зато смо затечени тврдњама анонимних појединаца да је управник овог завода наводно сам доносио одлуке о томе који осуђеници ће бити радно ангажовани ван завода. Још више смо згрожени монструозним лажима да су осуђеници радили у, како је речено, приватним фирмама управника завода и локалних функционера без уговора и као бесплатна радна снага. Такође, није тачно да је начелник Службе за обезбеђење Драган Турудић организовао прераду дрвета у дрвном погону завода са фирмом у Бачкој Паланци, нити је то чинио са било којом другом фирмом. Истичемо да управник Алимпић и начелник Турудић нису злоупотребили државне ресурсе ради личног богаћења ниједним својим поступком. Такође, никад ниједан осуђеник из КПЗ у Сремској Митровици није био радно ангажован у приватној фирми “Lumbermill”, која је у власништву сина начелника Турудића, и згрожени смо због измишљених тврдњи да су осуђеници били приморани на принудан рад у овој фирми или су у супротном проживљавали тортуру како је навела сестра једног од осуђеника Бранка Радовановић. Она је у прилогу ТВ Н1 од 25. јуна навела и да је за Ускрс осуђеницима било забрањено да приме пакет од својих породица, а истина је да је одлуком директора Управе за извршење кривичних санкција осуђеницима омогућено да приме ванредни пакет више управо због овог празника. Радовановић је навела да је тада наводна забрана примања пакета била повод, за како тврди, брутално насиље над осуђеним лицима. Будући да управа завода намерава да поднесе тужбу против ње због изнетих лажи, Радовановић ће морати на суду да докаже и своје наводе у вези са наводном забраном примања пакета у време празника, као и своје тврдње да су осуђеници бесплатно радили за поменуту приватну фирму.

Због свих узнемирујућих неистина који су могли да се чују у прилозима Н1 телевизије (25. јуна и 2. јула), а посебно због тврдње да се према осуђеницима поступа као са “робовима”, позивамо надлежне државне органе да одмах провере истинитост ових навода како би вишемесечна кампања против управника Алимпића добила епилог пред надлежним државним органима уколико за тако нешто има основа. Управа за извршење кривичних санкција је спремна на сарадњу са свим државним органима, ал је овим демантијем била дужна да реагује и одбрани професионални интегритет управника који је због увођења нових програма из западне пенолошке праксе у раду са осудјеним лицима од стране Мисије ОЕБС-а у Србији проглашен за личност године 2018.те.

Подсетићемо и на резултате најновије научне студије коју је спровео Институт за криминолошка и социолошка истраживања. Она  показују да су осуђена лица, квалитет живота у КПЗ Сремска Митровица оценили значајно бољим и то по димензијама хармоније у затвору, професионализма запослених, безбедности, услова живота у затвору и контакта са породицом, као и виђења добробити, благостања и развоја. Наглашавамо да је реч о независној студији, у којој су живот у затвору оцењивала искЉучиво осуђена лица, а не запослени.

 

               *                                                   *                                                  *

 

Такође у прилогу од 25. јуна изнети су нетачни наводи о како је речено бројним злоупотребама у КПЗ Београд (Падинска скела). Речено је да су наводно запослени из колектива радили на приватној викендици управника овог завода Владимира Буквића јер како је наведено, “запослени не могу томе да се одупру”. То није истина и то се никада није десило. Зарад истине, управник Буквић и не поседује викендицу. На фотографији која је искоришћена у прилогу, приказан је ПВЦ контејнер коју је управник Буквић купио и уредно платио Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву још 2018. године. У питању су контејнери који се израђују у производном погону овог завода и доступни су трећим лицима за куповину. Због навода да управник Буквић није платио овај контејнер обављен је и ванредни инспекцијски надзор који је утврдио да постоји уредна фактура о плаћеном контејнеру заводу у Ваљеву од стране Владимира Буквића. То само по себи говори да нису истините тврдње да је управник Буквић користио државне ресурсе у приватне сврхе зарад личне користи или богаћења.

У вези са дисциплинским кажњавањем запосленог у КПЗ Београд (Падинска скела) Витомора Томовића, он је три пута био кажњаван и сва три пута за тежу повреду радних обавеза и дужности. Прва два пута је био дисциплински кажњен 2001. и 2004. године када управник овог завода и није био Владимир Буквић. Трећи пут је био дисциплински кажњен 2020. године (а то је један једини пут од кад је Буквић дошао на место управника овог завода) и то такође због теже повреде радних обавеза и дужности. Тада је кажњен јер је одао поверљиве информације о лицу лишеном слободе. После Томовићеве жалбе, Министарство правде је, као другостепени орган, потврдило првостепено решење управника Буквића којом је Томовић дисциплински кажњен.